Ватерполисти Црвене звезде нову сезону отворили су победом у дербију над „вечитим ривалом“ 12:9 (1:1, 6:3, 2:3, 3:2).
Тренер Александар Филиповић је са осморицом новајлија у екипи започео свој други мандат на најбољи могући начин. Црвена звезда је оправдала улогу фаворита, а ривал је успео само у првом периоду да резултаски парира, када је након осам минута на семафору стајао резултат 1:1.
Тада је сцену ступио Звездин капитен и центар Милош Вукићевић и са два гола осигурао предност, коју су црвено-бели успешно одржавали до краја меча. На одмор између два полувремена Звезда је водила 7:4.
Гости су успели да пред последњи квартал смање предност, али су изабраници Александра Филиповића мирно привели меч крају и славили 12:9. На тај начин употпуњен је веом успешан дан Звездине породице, уз тријумфе фудбалера, кошаркашица и рукометашица.
Најефикаснији у редовима Црвене звезде био је Милош Вукићевић са 6 голова, два је постигао Лазар Вићковић, а по једном су се у стрелце уписали Вељко Танкосић. Гаврич Суботић, Вук Милојевић и Кристијан Шулц.
Црвена звезда у 2.колу гостује на Бањици, истоименој екипи.
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА – ПАРТИЗАН 12:9 (1:1, 6:3, 2:3, 3:2)
Београд, базен: „25.мај/Милан Гале Мушкатировић“. Судије: Анђелић и Раковић. Искључења: Црвена звезда 4, Партизан 9. Петерци: Црвена звезда 4(2), Партизан 1(1)
На данашњи дан пре седам година ватерполисти Црвене звезде постали су шампиони Европе и донели шесту европску титулу Спортском друштву Црвена звезда.
1.јуна 2013. године у Београду, на базену на Бањици, у финалу Фајнал фора Лиге шампиона црвено-бели су савладали дубровачки Југ 8:7, голом Марка Аврамовића, а фантастичним одбранама тај резултат је сачувао Денис Шефик.
Црвено-бели су претходно освојили први Куп Србије у историји, затим и шампионску титулу након 20 година, па су триплу круну комплетирали европским тријумфом.
У групној фази Звезда је два пута губила од управо од Југа, али су били су успешнији једном од Олимпијакоса, а оба пута од Монпељеа и швајцарског Кројцлингена. Како је сезона одмицала екипа Дејана Савића је била све сигурнија, али чак ни у том тренутку, са таквом групом играча и карактера, нико није слутио да се крочи пут ка историји.
Црвена звезда је заузела друго место у групи са пет победа и три пораза, а у осмини финала је срушила мађарски Егер, док је у четвртфиналу пао и Сегедин, па је изборен пласман се на завршни турнир, чију је организацију добио управо наш Београд. То је била велика предност, али је Југ дошао са ореолом великог фаворита.
Сјајном игром у полуфиналу је савладана шпанску Барселонету и тиме заказано велико финале и спектакл са дубровачком екипом, која је у другом полуфиналном дуелу савладала Партизан.
Финале, заиста незаборавно. Киша је јако падала, као да је журила да буде део историје, да се и она помене као декор црвено-белог сна летње ноћи, који је постао јава.
Препуне трибине, навијачи су остали и испред базена, нестварни Денис Шефик и противник који је већ два пута победио Звезду. Али, вечити шампион је када је било најпотребније био најбољи.
Звезда је водила, Југ преокренуо, имао 6:5, али су Рашовић и Вапенски донели ново вођство будућем владару Европе. Југ је преко Михе Бошковића изједначио, а Марко Аврамовић погодио европски трофеј, 8:7. Покушавали су до краја играчи Југа из свих оружја, свим силама, на све начине, али сила је био Денис Шефик. Невероватне параде и одбране, гола није било. Трофеј је завршио у рукама капитена екипе, Андрије Прлаиновића, који је проглашен и за најбољег играча финалног турнира.
Остаће у сећању и тајм-аут, који је у одлучујућим тренуцима затражио тренер Црвене звезде Дејан Савић, који је играчима рекао: “Ништа, само да се мало одморите“.
Шампионску титулу су освојили: Денис Шефик, Страхиња Рашовић (22 гола), Никола Рађен (осам голова), Петар Ивошевић (пет голова), Михајло Милићевић (три гола), Душко Пијетловић (18 голова), Марко Аврамовић (девет голова), Виктор Рашовић (17 голова), Сава Ранђеловић (11 голова), Борис Вапенски (26 голова), Андрија Прлаиновић (33 гола), Никола Ешкерт (један гол), Марко Драксимовић (голман) и Ненад Стојчић (осам голова). Чланови тима су током сезоне били и Драгослав Савић, Душан Балаћ и Душан Томић, али они нису наступали у Лиги шампиона. Тренер: Дејан Савић, помоћни тренер: Ристо Маљковић, председник клуба: Виктор Јеленић, директор клуба: Игор Милојевић, генерални секретар и портпарол: Горан Јездић.
Уследило је велико славље које се на улицама Београда, Србије и дијаспоре проширило до дубоко у ноћ. Настављено је сутрадан у хали „Пионир“ на трећој утакмици полуфинала плеј-офа кошаркашке Суперлиге, Црвена звезда – Мега Визура.
СД Црвена звезда је тако постао власник и шестог европског злата. Након кошаркашица 1979. у Ла Коруњи, атлетичара 1989. у Београду, у нашој кући – Маракани, фудбалери 1991. у Барију, каратиста 1997. у Прагу и 1998. у Софији, и ватерполисти су исписали историју, 2013. у Београду.
Црвена звезда је шампион Европе. Заувек.
Црвена звезда – Југ 8:7 (2:2, 1:1, 3:3, 2:1)
Београд, 1. јун 2013. године. Базен: СРЦ „Бањица“. Гледалаца: 5000. Судије: Капути (Италија), Ставридис (Грчка). Играч више: Црвена звезда 8 (5), Југ 7 (2). Два играча више: Југ 1 (1).
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Денис Шефик (14 одбрана), Страхиња Рашовић 1, Никола Рађен 1, Петар Ивошевић, Михајло Милићевић, Душко Пијетловић 2, Марко Аврамовић 1, Виктор Рашовић 1, Сава Ранђеловић, Борис Вапенски 1, Андрија Прлаиновић 1, Ненад Стојчић, Марко Драксимовић. Тренер: Дејан Савић.
ЈУГ: Марко Бијач, Тихомил Врањеш, Михо Бошковић 2, Никола Јановић 3, Маро Јоковић 1, Ентони Азеведо, Паво Марковић, Андро Бушље, Франо Карач, Никша Добуд 1, Александар Ивовић, Марко Мацан, Борис Павловић. Тренер: Веселин Ђухо.
Ватерполо савез Србије је донео одлуку о дефинитивном прекиду првенства у мушкој и женској конкуренцији.
У саопштењу потписаном од стране председника савеза Виктора Јеленића се каже следеће:
Поштовани,
овим путем вас обавештавамо да је Ватерполо савез Србије донео одлуку, да на основу препоруке већине чланова Супер лиге, Такмичарске комисије и Здравствене комисије ВСС, а посебно водећи рачуна о здрављу свих учесника такмичења и због још увек актуелне епидемиолошке ситуације проузроковане пандемијом корона вируса, прекине такмичења у првенству Србије 2019-20 у мушкој и женској конкуренцији, без утврђивања коначног пласмана.
„Седамдесетпет година Спортског друштва Црвена звезда! Седамдесетпет година радости, победа, пораза, среће, страсти, па и туге. Спортско друштво Црвена звезда је прича о угледу и значају спорта. Прича о успоменама на велике победе. Прича о великим клубовима. Прича о изузетним резултатима Звездиних спортиста који су 75 година представљали и убудуће ће представљати амбасадоре спорта своје Црвене звезде, Београда и Србије.“ (Зоран Аврамовић, главни и одговорни уредник Звездине ревије и директор Црвена звезда маркетинга, из уводника број 669)
На данашњи дан пре 7 година, пред препуним трибинама базена на Ташмајдану, ватерполисти Црвене звезде су били успешнији у четвртфиналном дуелу од мађарског представника Сегедина и пласирали се на Фајнал фор Лиге шампиона, управо у Београду.
Црвено-бели су били на пола пута између јаве и сна. Идилична атмосфера у београдском „одеону“ снова. Април у Београду је сам по себи идиличан, гласник пролећа, које нигде не оставља такав утисак и мирис. Као печат. Донео је са собом и глас победе и историје, остварење сна једне летње ноћи, месец дана касније.
Као и свака велика љубав са бајковитим крајем, и ова прича је имала филмске успоне и падове. Чак и услед великих финансијских проблема после освајања првог трофеја у сезони, сви до једног су били један. И написали историју.
Дејан Савић и његова екипа су направили подвиг већ у том тренутку, који је мало ко могао да очекује и поред тима и играча које је имао на располагању, јер им је то био први наступ у најелитнијем клупском такмичењу у историји клуба (сезону раније Звезда је играла у квалификацијама). Црвено-бели су имали сезону раније двобоје са Орадеом и Посилипом и били на корак од пласмана у завршницу Еврокупа.
13.јануара 2013. године Црвена звезда је у невероватно узбудљивој и драматичној утакмици, правом финалу, савладала „вечитог ривала“ после продужетка голом Душка Пијетловића резултатом 9:8 и освојила први Куп у историји, и први пехар у историјској сезони. Тачно три године после новог покретања клуба.
Освајачи Купа Србије 2013.
До дуела са Сегедином Звезда је стигла као друга у групи Б у дуелима са дубровачким Југом, Олимпијакосом, Монпељеом и Кројцлингеном, уз скор од пет победа и три пораза. У првом мечу на Новом Београду поражени су црвено-бели од Југа (6:10). У осмини финала противник је био Егер, још један представник из Мађарске.
Већина црвено-белих ватерполиста из шампионске екипе управо апострофира меч против Егера у Београду и победу 13:6, уз невероватну партију и у базену и на трибинама, као кључни детаљ у сезони, уз освајање Купа Србије у јануару 2013. на Бањици.
У реваншу у Мађарској резултат је био 8:8, па је жреб 25.марта 2013. године у Риму заказао нови српско-мађарски меч. Први меч у Сегедину одигран 17.априла 2013. је био историја за себе. Сегедин је водио 5:1, Црвена звезда је потпуно преокренула резултат и славила 5:7. Денис Шефик је био несавладив, бранио је немогуће.
Пре реванша са тадашњим освајачем Купа Мађарске, црвено-бели су имали обавезе на старту финалне серије плеј-офа домаћег шампионата. 27.априла 2013. очекујући прво финале АБА лиге у Лакташима, уз прослављање повратка у Евролигу кошаркаша, дан после 27. титуле одбојкашица које су изнеле пехар на „Маракану“ пред меч фудбалера са Доњим Сремом (1:0) у борби за титулу, ватерполисти су савладали Раднички из Крагујевца после два продужетка голом Вапенског, 10:9.
Само три дана после таквог меча, веома исцрпљујућег, историја је куцала на врата. У том тренутку најбитнији меч.
Сегедин је веома добро отворио реванш утакмицу. Постигли су гол у првом нападу преко Аљоше Кунца, узвратио је Страхиња Рашовић у ситуацији са играчем више, али су гости успели да одрже ритам који су наметнули током целе прве четвртине, што им је олакшало искључење Николе Рађена са правом замене, па је после првих осам минута Звезда била у дефициту – 1:3.
Заиста френетична атмосфера и подршка коју су пружали навијачи Црвене звезде својим љубимцима је „носила“ играче у базену и није могла да не доносе резултат. Звезда је фанатичном и агресивном одбраном, карактеристично за ову екипу, успела да избаци противника из колосека.
У другом периоду пробудио се наш тим. Звезда је „фудбалском“ акцијом изиграла противника. Зашто Андрију Прлаиновића називају „компјутер у води“ могли смо да видимо на делу – Страхиња Рашовић је после фантастичном додавања капитена Прлаиновића, упослио брата Виктора, који је неометан постигао свој први гол за 2:3. Ватерполо „тика така“. Држали су се представници северног суседа, Кунац је постигао још један погодак (2:4). Један од заштитних знакова Прлаиновића јесте шут након фаула, „изронио“ је див српског и светског ватерпола и матирао голмана противника за 3:4. Торок је погодио за 3:5, али тада на сцену ступају Андрија Прлаиновић и Душко Пијетловић. Пијетловић је на одличну асистенцију Страхиње Рашовића постигао први гол и смањио предност Сегедина, да би Прлаиновић на истеку напада изједначио архитектонски прецизним ударцем за 5:5. Звезда је до преокрета стигла другим голом Пијетловића, после нове ситуације са играчем више – 6:5.
Велику борбу смо видели и у наставку. Прлаиновић је постигао свој трећи гол за 7:5, али нису се предавали гости. После дуго времена, више од осам минута, Торок је прекинуо Звездину серију и постигао други везани гол за свој тим у том размаку, да би Сомођи изједначио на 7:7. У обе ситуације Сегедин је имао играча више. Борис Вапенски се побринуо да у последњи квартал Звезда уђе са вођством, први гол за 8:7, 4 секунде пре краја четвртине. Прлаиновић је послао теледириговану лопту ка Вапенском, одмах након искључења Кунца, Вапенски је хладнокрвно реализовао шансу.
Мађари се одмах враћају у игру, Мартон Шивош је постигао ефектан погодак, али није дао капитен Прлаиновић и да стекну предност. Четврти гол, још лепши од Шивошевог за 9:8. Рововска борба се водила у одбрани, Душко Пијетловић и Петар Ивошевић су се лавовски носили са сидрашима Сегедина. Шивош је искористио треће искључење Марка Аврамовића и погодио за 9:9, а наду гостима да би можда могли до Фајнал фора улио је гол Аљоше Кунца након контранапада на уласку у шести минут последње деонице за прво вођство након друге четвртине, 9:10. Наду је угасио Страхиња Рашовић након двадесетак секунди после искључења Декера и нове асистенције капитена Прлаиновића, 10:10. У тим тренуцима је славље већ почело. Песма са трибина је носила играче као амплитуде таласа које осцилују од мањих ка већим. Торок је лепом асистенцијом упослио Молнара који је погодио и донео победу Сегедину на Ташмајдану 30 секунди пре краја, 10:11. Звезда је имала последњи напад, чувала лопту, Сегедин је успео да за две секунде упути ударац ка голу Шефика, али време је већ истекло.
Бајка се наставила. До меча полуфинала против Барселонете уживали смо у спектакуларним мечевима финала плеј-офа првенства Србије. У мајсторици, 15.маја 2013. Звезда је стигла до титуле након 20 година, Никола Рађен прелепим голом савладао Радића и потврдио победу. И други пехар у сезони.
69. рођендан СД Црвена звезда, ВК Црвена звезда
Организацију Фајнал фора је добио Београд, што је била огромна предност Звезде. После невероватних тренутака током сезоне, није био крај. Оно најлепше је тек долазило.
Црвено-бели су одиграли одличан меч у полуфиналу и срушили шпанску Барселонету (9:5), и на тај начин стигли на корак од несвакидашњег успеха, јер Звезда у ватерполу није имала трофејну историју као у осталим спортовима. До тог тренутка.
Финале је за анале. Несвакидашње, незаборавно. 1.јуна 2013. године на базену на Бањици Звезда је засијала шести пут. Сан летње ноћи је постао јава.
Капитен Андрија Прлаиновић
Пуне трибине су славиле титулу првака Европе. Велика подршка против фаворита и снажног противника, који је у групној фази два пута савладао изабранике Дејана Савића. Блистао је Денис Шефик, који је бранио немогуће ударце ватерполистима Југа. Звезда је имала предност, Југ преокренуо, Марко Аврамовић погодио за 8:7 и за трофеј првака Европе. Денис Шефик одбранио пехар!
Остаће у сећању и тајм-аут, који је у одлучујућим тренуцима затражиовелики Дејан Савић, који је играчима рекао: “Ништа, само да се мало одморите“.
У наредној сезони Звезда је одбранила дуплу круну, освојила Суперкуп у Бечеју, а након несвакидашње одлуке ФИНЕ да шампион Европе иде у квалификације, у плеј-офу у дуелу са Про Реком на Ташмајдану, пенал лутрија је стала на поље Италијана.
„Сан летње ноћи“ је романтична комедија у којој елементарна сила има главну улогу, а она је препознатљива у чарима које доноси једна летна ноћ. И 1.јуна у чарима лета 2013.године елементарна сила је имала главну улога. Љубав према Црвеној звезди.
„Седамдесетпет година Спортског друштва Црвена звезда! Седамдесетпет година радости, победа, пораза, среће, страсти, па и туге. Спортско друштво Црвена звезда је прича о угледу и значају спорта. Прича о успоменама на велике победе. Прича о великим клубовима. Прича о изузетним резултатима Звездиних спортиста који су 75 година представљали и убудуће ће представљати амбасадоре спорта своје Црвене звезде, Београда и Србије.“ (Зоран Аврамовић, главни и одговорни уредник Звездине ревије и директор Црвена звезда маркетинга, из уводника број 669)
Много је оних који су уз Црвену звезду одрасли, због ње почели да се баве спортом, носили дрес, у овом случају капицу, омиљених црвено-белих боја, са њом се радовали и туговали, па чак и освајали трофеје, али нема пуно оних који су свој читав живот посветили Црвеној звезди, прво као првотимци, а онда и као руководиоци и са њом остварли све своје снове. Један од њих је и прослављени ватерполиста Виктор Јеленић.
Рођен је 31. октобра 1970. године у Београду. Још као клинац постао је вођа, капитен, голгетер и најбољи играч Црвене звезде.
Један је од ретких играча који је поникао у нашем клубу а да је освојио све најзначајније европске и светске медаље. Са Црвеном звездом учествовао је у освајању првих трофеја, шампионских титула 1992. и 1993. године. После тога се преселио у иностранство где је играо за најчувеније италијанске клубове.
Са националном репрезентацијом је освојио две медаље на Олимпијским играма, сребро 2004. у Атини и бронзу 2000. године у Сиднеју. Светски и европски првак постао је 1991. године када је са репрезентацијом Југославије освојио златне медаље.
Када је завршио професионалну каријеру решио је да остане у свету ватерпола и покренуо је иницијативу за ревитализацију Ватерполо клуба Црвена звезда 2009. године, клуба који је био у великим проблемима од почетка 21. века, а једно време није ни функционисао. Клуб је кренуо од нуле са пар десетина малишана и први циљ руководства, на чијем челу су били председник Виктор Јеленић и директор Игор Милојевић, био је да створи играче и будуће звезде који ће стићи и до сениорске репрезентације.
У сезони 2010/11 Црвена звезда је почела да се такмичи и у сениорској конкуренцији, а први тренер био је управо Виктор Јеленић. Само две године касније наш клуб је порастао и дотакао звезде. Управо због тога Виктор се посветио руковођењу клуба, а на место шефа стручног штаба поставио је Дејана Савића који је 2011. године окончао играчку каријеру у нашем клубу.
У сезони 2012/13 Јеленић је формирао јак Управни одбор клуба са великом подршком спонзора. Црвена звезда се појачала са најбољим српским играчима Андријом Прлаиновићем, Душком Пијетловићем, Николом Рађеном и Денисом Шефиком. Те сезоне црвено-бели су освојили све што се може освојити. На домаћој сцени освојена је шампионска титула и Куп Србије, а онда је Црвена звезда на фајнал фору Лиге шампиона, чији је била организатор у Београду, засијала и 1. јуна 2013. године освојила титулу шампиона Европе.
Исте године наш тим је освојио и Суперкуп Европе, а наредне сезоне црвено-бели су одбранили титулу првака Србије и национални Куп.
У априлу 2018. године Виктор Јеленић је изгласан за председника Ватерполо савеза Србије.
Након 10 година од ревитализације нашег ватерполо клуба остварен је примарни циљ. Црвена звезда има репрезентативца који је свој први додир са ватерполом направио управо 2010. године у нашем клубу, а то је Марко Радоивћ.
Црвено-бели су успели да надокнаде минус у последњем кварталу и стигну до бода против Шапца – 8:8 (1:3, 3:1, 1:2, 3:2).
Утакмица је одиграна у оквиру неодиграних утакмиц РЛА1, а које се бодују у Суперлиги. У кругу три клуба из РЛА1 Шабац у Супер лигу улази са 7, Црвена звезда са 5 а Партизан са 4 бода.
Актуелни шампион је први период завршио са два гола разлике (1:3), да би преко Марка Радуловића повисио и на три, 1:4 у раној фази меча. Радовић, Јанковић и Вукићевић су донели изједначење, (4:4).
Иста ситуација и другом полувремену. Шабац је головима Марковића и Николе Радуловића имао „плус 3“ на 5:45 до краја меча. Звезда је заиграча доста агресивније у одбрани, Илић погодио два пута, и имао зицер за трећи, погодио је пречку, а Вељко Танкосић поставио коначних 8:8.
По два пута су погађали Марко Радовић, Милош Вукићевић и Стефан Илић, по једном Марко Јанковић и Вељко Танкосић.
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА – ШАБАЦ 8:8 (1:3, 3:1, 1:2, 3:2)
Београд, базен: „25.мај/МГМ“. Гледалаца: Судије: Раковић и Анђелић. Играч више: Црвена звезда 8 (2), Раднички 7 (2). Петерци: Црвена звезда 1 (0).
Ватерполисти Црвене звезде савладали су у дербију Партизан на 25.мају – 12:10 (4:5, 5:1, 2:2, 1:2).
Црвено-бели су били успешнији у другом овосезонском дербију, у неодиграној утакмици А1 Регионалне лиге, која ће се бодовати у Суперлиги Србије.
Црно-бели су имали предност након прве четвртине (4:5), али су у другој деоници црвено-бели захваљујући Марку Радовићу стигли до преокрета и преломили утакмицу у своју корист, 9:6.
Нерешено је било у трећем кварталу, после којег је Звезда задржала стечену вођство (11:8), да би у последњих 8 минута ривал само успео да смањи минус, за коначних 12:10.
Марко Радовић је био најефикаснији са 4 гола, пратио га је Филип Радојевић са 3.
У среду 4.марта, на 75. рођендан Црвене звезде, ватерполисти ће дочекати актуелног шампиона, екипу Шапца, (20х, 25.мај).
Црвена звезда – Партизан 12:10 (4:5, 5:1, 2:2, 1:2)
Београд, базен: „25.мај“/ МГМ. Гледалаца: 400. Судије: Голијанин и Миловић. Играч више: Црвена звезда 8(4), Партизан 6(4). Петерци: Црвена звезда 3(2), Партизан 1(0).
Ватерполисти Црвене звезде доживели су пораз од Југ Адриатик осигурања резултатом 19:15 у 12. колу Триглав регионалне лиге у доигравању од 1. до 5. места.
Голеада је кренула од самог почетка меча. Домаћи су повели и постепено увећавали предност која је на крају прве четвртине износила 7:3. Звезда је у наставку игре приказала одређени квалитет и до краја првог полувремена успела да приђе на 11:9.
У трећем делу водила се велика борба, наша екипа је прилазила на само гол заостатка, а домаћи су брзо правили разлику коју је Звезда успевала да неутралише и пред крај последњег периода уђе са минусом од два гола. Ипак, ватерполисти Југа су успели да без већих проблема приведу меч крају и забележе тријумф – 19:15.
Најефикаснији у тиму Игора Милановића био је Петар Касум са 5 голова. Милош Вукичевић је постигао 4, Вељко Танкосић 3, Марко Радовић 2, а Вук Милојевић један погодак.
Наредни противник ватерполистима Црвене звезде биће Јадран из Сплита.
Ватерполисти Црвене звезде изгубили су на гостовању екипи Јадран Царине у Херцег Новом резултатом 16:7 у 11. колу Триглав регионалне лиге у доигравању од 1. до 5. места.
Након уводног вођства домаћих од 2:0, Звезда је успела преко Марка Радовића и Вељка Танкосића да изједначи до краја прве четвртине. Почетком другог периода Никола Рађен је донео вођство нашем тиму, али је онда уследила канонада Јадрана који постиже шест узастопних голова и стиже до 8:3. До краја првог полувремена екипе су постигле по још један гол, а стрелац за Звезду био је Филип Радојевић.
Ватерполисти Јадрана су константно увећавали предност која је на крају треће четвртине износила 13:6, а два гола за црвено-беле постигли су Петар Касум и Иван Гусаров. До краја меча Звезда је још једном затресла мрежу преко Вука Милојевића, док су домаћи то учинили још три пута за коначних 16:7.
Црвену звезду у понедељак 17. фебруара од 19 часова очекује још једно тешко гостовање екипи Југ Адриатик осигурање у Дубровнику.
ЈАДРАН ЦАРИНЕ – ЦРВЕНА ЗВЕЗДА 16:7 (2:2, 7:2, 4:2, 3:1)
Игало – Базен: Институт. Судије: Божо Ђурашковић и Иван Раковић. Играч више: Јадран 5(3), Црвена звезда 5(1). Петерци: Јадран 1(1), Црвена звезда 1(1).
